Ловачка секција „Горња Каменица“

Ловачко удружење „Књажевац“

Бављење ловом на овом подручји саставни је део живота већине мештана још од настанка самог насеља.
У прилог томе иде и чињеница да је и ловачко удружење „Књажевац“, које газдује фирефоџовом територијом, 2007. године прославило 110 година организованог ловства и свог постојања. Богата традиција овог ловачког удружења само је додатна обавеза сваког појединца да настави пре свега са оцувањем природе и дивљачи на овој територији. Терени који су заступљени у атару насеље првобитно су су били права оаза за ситну дивљач (фазан, зец, јаребица). Овдашњи ловци који су у лову уживали средином прошлог века често пута упоређују тадашњи лов саданашњим, па уз избледеле фотографије сведоче о својим догодовштинама у лову на зеца који је тада био главна преокупација сваког ловца Горње Каменице. Мајсторство Гонича у то време такође је долазилодо изражаја у лову на зеца а као најзаступљеније расе биле су: Српски гонич, Посавски гонич, и по који примерак Југословенског тробојног гонича. Седамдесетих година прошлог века овдашњиловци по први пут су били у прилици да се сусретну са срнећом дивљачи у свом атару. Пре тога ова дивљач ловила се у севернијем делу према граници са Бугарском где је највећи украс ловишта свакако до данашњег дана остао Европски јелен. Први сусрети ловаца који су пешице по неколико десетина километара североисточно од насеља у пограничном делу са Бугарском и данас се приповедају међу мештанима. Тада су по први пут имали прилике да се сусретну изблиза са јеленом и са дивљом свињом. Ловачке хајке које су организоване такође су представљале велики изазов за овдашње ловце, а управо на тим хајкама по први пут су се стекла знања о лову на дивље свиње. Сведочења старијих ловаца о тим лововима на дивљу свињу изазивају велику пажњу и дан данас а поготову што је то био лов углавномловачким пушкама (кремењачама).
Од тог периода (1970-та па надаље) поред свега дошло је до промена и у погледу природног станишта.Атар насеља Горња Каменица све више обраста шумским појасима (стварају се већи комплекси шума) и почиње да пружа одличне услове за живот срнећој дивљачи и дивљој свињи. Мењају се значајно и услови лова те се од 2000-те све мање лови зец а све више дивља свиња. Лов дивље свиње на овом терену постала је права атракција како за домаће тако и за ловце из осталих крајева земљи и иностранства.Да је то тако сведочи све већи број гостију који остају одушевљени када добију прилику да пуцају на чопор од 30 и више дивљих свиња. Тај осећај тешко је дочатрати текстом али ловци знају шта то значи. Наравно експанзија ове врсте дивљачи самам посеби мами овдашње ловце који су се убрзо са лова на зеца преоријентисали за лов на дивљу свињу. То значи да ни овог пута у лову нису изостављени највернији ловачки помоћници – гоничи. Овде тренутно важи правило да група која има кера за дивљу свињу може да се врати из лова а да није одстрелила бар један примерак ове дивљачи. Наравно да увећање броја ове дивљачи има и своје последице, у шта су се уверили пољопривредници из овог краја, чији су усеви сваке године страдају.
Нема ефикасније заштите заштите од ове дивљачи по питању усева и свака година доноси све веће невоље мештанима. Ловачко удружење контролише бројност ове врсте одстрелом али и поред великог одстрела (неколико стотина годишње) ова врста и даље представља једну од најбројнијих дивљачи на овом подручју. Ту је свакако и срнећа дивљач која такође својом бројношћу изазива одушевљење. Примера ради гарантовано је да у лову на овој територији у једном дану видите двадесетак примерака срнеће дивљачи а да се при том не трудите да је тражите. Рогови срндаћа са овог подручја такође представљају ловачко удружење у правом светлу. Наравно овако богато ловиште ни по коју цену несмемо угрозити и обавеза сваког ловца је да да свој допринос ловишту па тек онда да задовољи свој ловачки нагон. Велику улогу у очувању ловишта имаће Ловачко удружење и правилно усмеравање маладих ловаца што је сигуран показатељ да овај спорт има перспективу.

– ДОБАР ПОГЛЕД –